BLOKCHAIN TEHNOLOGIJA

bitcoin-3411355_1280 (1)-min

Blockchain tehnologija se zasniva na ideji da se digitalna informacija razmjenjuje između svih čvorova koji sarađuju u nekom određenom sistemu. Svaki pojedini čvor održava svoju kopiju svake relevantne informacije i na taj se način izbjegava potreba za središnjim autoritetom koji vrši kontrolu nad informacijama. Prvi blockchain koncept predstavljen je od strane Satoshia Nakamote 2008. godine. Naredne godine blockchain je implementiram u prvu digitalnu valutu Bitcoin, gdje će ta tehnologija biti glavna podloga koja će koristiti za sve transakcije na mreži, koje će biti zapisane u glavnoj knjizi (”ledger”).


U današnjem društvu znamo da informacije koje kolaju mrežom i razmjenjuju se među korisnicima, imaju veliku važnost. Samim time kako su računala postala nepohodna sredstva za obavljanje mnogih poslovnih djelatnosti, možemo zaključiti da je i komunikacija putem mreže postala svakodnevica za gotovo svaku osobu. Jasno nam je da iz tog razloga moramo očuvati integritet informacija. Jedni od zahtjeva koje želimo zadovoljiti je da se informacije kreću sigurnom mrežom, te da ih niko ne može izmjenjivat u trenutku zapisivanja niti nakon toga

U današnjem svijetu poslovanja, svaka kompanija, organizacija ili korporacija želi zaštititi svoj integritet podataka u svojim bazama. Napadi na digitalne podatke danas postaju sve učestaliji i gotovo je nemoguće ne naći se na udaru jednog od njih, stoga mnogi danas ulažu velike resurse u što bolju zaštitu svojih podataka odnosno informacija. Biti žrtva jednog od takvih napada može uzrokovati velike financijske gubitke, a za neke organizacije može biti i pogubno. Blockchain tehnologija se nameće kao optimalno riješenje, te ćemo u nastavku shvatiti i zašto.

Šta je Blockchain?

Blokchain je baza podataka svih transakcija koje su zabeležene u bitkoinovom sistemu. Ta baza podataka se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste. Dakle, bukvalno prevedeno: blokchain je lanac blokova –  kod bitcoina se transakcije pakuju u blokove, a blokovi se vezuju u lanac. Ti lanci sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava. Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene. Blokčejn ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.

Primjer fukcionisanja Blockchain-a?

Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti.

Zamislite da na celom svetu ima ovih sedmoro ljudi

Na početku postojanja ovog sveta, recimo da Voja ima 1000 evra, a niko drugi nema ništa.
Možda nije fer, ali tako je najjednostavnije za razumevanje.
Sada ćemo tu informaciju da upišemo u prvi blok u lancu:

Sledeće što se dešava je da Voja želi da prenese 300 evra Zorici.
Upisaćemo tu informaciju u sledeći blok, i povezaćemo ga sa prethodnim blokom:

Nakon toga, recimo da Zorica šalje 200 evra Radi, a Rada nakon toga šalje 150 evra Mihajlu.
Obe ove transakcije upisujemo u nova dva bloka, i svaki je povezan sa prethodnim:

Sada polako vidimo da je nastao lanac (eng. chain) svih transakcija. Svaka ova transakcija je jedan blok.
Tako, sve ove transakcije zajedno čine blockchain.
Sada vidite da je blockchain prosto, lančani spisak svih transakcija koje su se ikada desile u okviru jedne valute.
Svaka kriptovaluta ima svoj blockchain. Bitcoin, na primer, ima svoj. To je zapravo jedan veliki fajl u kojem je sve ovo zapisano. Bitcoin blockchain ima oko 160 GB, i u njemu su zapisane sve transakcije između ljudi ikada.

Vrste kroptovaluta

Bitkoin – prva kriptovaluta koja je sve započela.


Itirijum – potpuno programibilna valuta koja omogućava programerima da izgrade različite distribuirane aplikacije i tehnologije koje ne bi radile sa bitkoinom.

Riple – Za razliku od većine kriptovaluta, on ne koristi blokčein kako bi postigao konsenzus za transakcije na nivou mreže. Umesto toga, sproveden je učestali konsenzusni proces, što ga čini bržim od bitkoina, ali ga takođe čini ranjivim na hakerske napade.


NEO – To je pametna mreža ugovora koja omogućava da se razvijaju sve vrste finansijskih ugovora i distribuirane aplikacije treće strane. Ima mnogo istih ciljeva kao i itirijum, ali je razvijen u Kini, što može potencijalno dati neke prednosti zbog poboljšane povezanosti sa kineskim regulatorima i lokalnim preduzećima.

Qtum – Spajanje bitkoinove i itirijumove tehnologije usmerene na poslovne aplikacije. Mreža se može pohvaliti bitkoinovom pouzdanošću, uz istovremeno omogućavanje korišćenja pametnih ugovora i distribuiranih aplikacija, slično itirijumovoj mreži.
Monero – kriptovaluta sa mogućnostima privatnih transakcija i jedna je od najaktivnijih zajednica.